Zašto putopisi.blog?

Nemam pojma. Ma zapravo imam. Jednostavno sam dobio inspiraciju. Hvala Bogu, imao sam prilike dosta toga proputovati, nažalost za sada samo po našem kontinentu, a nadam se da još dosta i budem. A i zato što imam dosta priča i pričica već natipkanih. Nešto je objavljeno na Fejsu, nešto na jednoj prijašnjoj stranici koju sam imao, nešto samo u mojoj glavi, nešto na motori.hr forumu. Oni koji su ponešto od toga i pročitali, kažu da im je znalo biti i zanimljivo… pa reko, ‘ajde da probam to sve nabacati na jednu stranicu i objaviti javno.
Možda se netko i “pretplati” :).

Rezultat je upravo pred vama na vašem tabletu/mobitelu/računalu.

Zašto obični neobični putopisi?

Obični – jer su teme obične… putovanja, izleti, događaji…

Neobični – jer nema kulturnih niti povijesnih činjenica (to sve nađete na guglu), nema recenzija lokalnih jela (no dobro, možda malo), a ni teme nisu baš uobičajene – mali vlakovi (tko još piše o tome?!), veliki vlakovi, dvorci (to se nešto još i nađe), impresivne građevine, planine (prvenstveno Alpe), 2. svjetski rat, bic ili moto izleti  itd… rekao bi sve neke “tehničke” teme…

Zašto baš te teme?

Uzrok je uglavnom kriza srednjih godina :-). Baš u tim godinama sam se počeo igrati malim vlakićima, kupio motor pa spoznao novu dimenziju putovanja, kupio bicikl(e) jerbo je trebalo ući u kondiciju (nisam uspio niti nakon 10 godina od kupnje prvog bicikla), kupio polu-profi fotić jerbo mora da je dobar osjećaj imati veeeliki.. objektiv.. A tipkati sam i tako oduvijek volio.

Tko sam zapravo ja?

Zaljubljenik u sve i svašta. Motore, kamione i autobuse, putovanja, pasonje, vožnju, bicikle, male i velike vlakove, avione, drugi svjetski rat, fotografiranje, tipkanje, čak i u posao koji radim. U kobnoj kombinaciji sa krizom srednjih godina, nastaje ovaj blog…

Čak sam i ured “poputopisirao”

Uz dozvolu ljubaznog mi direktora, na zid sam zakeljio kartu Europe i popikao ponešto čavlića u raznim bojama. Zeleno znači da sam bio, a ostale boje označavaju kategorije za destinacije koje tek želim posjetiti. Kad mi treba par minuta opuštanja, stanem pred kartu i pustim mozak na pašu…

Evo kako to izgleda…

 

 

I za kraj uvoda…

Ako vam se postovi svide, molim preporučite. A ako vam se ne svide, molim nemojte biti prestrogi. Ipak se radi o besplatnom štivu, koje može biti korisno (ako popalite plan puta koji bude na svakom postu objavljen), ali i poslužiti za razbibrigu.